Obaveštenje: SkupVojvblog je postao…VOJVOĐANSKA!

Poštovani čitaoci,

Politički blog SkupVojvblog je odnedavno promenio naziv u Vojvođanska, a istovremeno je preseljen na novu adresu – vojvodjanska.rs.

Blog je, takođe, dobio novi izgled.

Staro je ostalo samo opredeljenje o tome da kroz tekstove na blogu javnost na profesionalan i kvalitetan način bude upoznata sa radom Skupštine AP Vojvodine. Jer, javnost ima pravo da zna o tome.

ČItamo se, dakle, nadalje na vojvodjanska.rs.

vojvodjanska.rs

Advertisements

Uoči 37. sednice: šta donosi predlog budžeta AP Vojvodine za 2015?

Skupština Vojvodine razmatraće na sutrašnjoj sednici, pored ostalog, i Predlog PSO o budžetu APV za 2015. godinu.

Ovo su ključne odlike predloga pokrajinske kase za narednu godinu:

  • u pitanju je prvi programski budžet AP Vojvodine
  • obim budžeta je 62 475 436 073 dinara, uz izbalansiranu prihodnu i rashodnu stranu
  • prvobitni iznos od 62,33 milijarde uvećan je amandmanima Pokrajinske vlade (ukupno 7) za 144 miliona dinara usled povećanog iznosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije
  • transferna sredstva za zaposlene u obrazovanju i za lokalne samouprave iznose 33 milijarde dinara
  • predloženi budžet je za 2,2 milijarde manji od ovogodišnjeg – najviše usled smanjenja plata zaposlenima u obrazovanju
  • za kapitalna ulaganja planirano je 15,2 milijardi dinara, od čega za opremanje “Kamenice 2” oko 2 milijarde
  • predloženi budžet je veći od famoznih “sedam posto”, budući da se za osnovicu već tri godine uzimaju poreski prihodi Republike Srbije (Zakon o budžetskom sistemu, čl. 5, stav 4) – 7% od tih prihoda iznosi 53,5 milijarde; s druge strane, za kapitalna ulaganja u Pokrajini ni ove godine ne izdvaja se 3/7 vojvođanskog budžeta (blizu 27 milijardi), kao što to Ustav nalaže u članu 184.

PRIHODI

prihodi 15

RASHODI

rashodi 15

(grafikone izradio Mihailo Gajić, Ekonomska istraživačka jedinica LIBEK)

Zašto odluka o izboru poslanika mora na popravni?

Ni posle šest meseci od usvajanja odluke o novom načinu izbora pokrajinskih poslanika, na dnevni red Skupštine Vojvodine još nije stigao akt o izmenama i dopunama te odluke.

A trebalo je, štaviše – morao je. Kad je već onomad, u junu, bez ikakvog protivljenja prošla prilično falična odluka; najblaže rečeno.

Ako je u međuvremenu na to ne budu naterale okolnosti, Skupština bi to – da upristoji svoju odluku, naime – morala da uradi makar da bi pokazala/dokazala da joj je iole stalo do sopstvenog digniteta.

Jer, odluka kojom se u Vojvodinu prvi put za 22 godine njenog višestranačja uvodi čist proporcionalni sistem, zahvaljujući toj faličnosti potpuno ignoriše položaj tačno polovine poslanika aktuelnog saziva vojvođanske skupštine.

Ovo istraživanje je pokazalo da taj propust nisu uočili ni oni koji su pisali odluku, ni oni koji su je predložili; u predloženoj odluci, takođe, baš ništa sporno nisu videli ni poslanici koji su njeno usvajanje podržali, niti oni koji se usvajanju protivili

Nije poznat broj poslanika koji su u međuvremenu uočili propust, a ima ih, ali je činjenica da do danas nije niko reagovao, makar i za zakašnjenje, u vidu pokretanja inicijative za doterivanje akta.

Postoji, dakako, i mogućnost da uopšte nije u pitanju previd, ali takvo razmišljanje neminovno vodi u otvoranje pitanja motiva za takvo postupanje. A to bi sve skupa dobrano nadišlo problem notornog skupštinskog amaterizma.

Šta je, dakle, sporno u toj odluci?

izbor poslanika

Kada je Skupština 6. juna ove godine usvojila Pokrajinsku skupštinsku odluku o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodini, u medijima je uglavnom akcenat stavljen na to kako je ta inicijativa poslanika LSV isterala na čistac poljuljane međustranačke odnose unutar vojvođanske vladajuće koalicije. U redu, nije da nije, tim pre jer je iza te odluke, uz poslanike LSV, stala kompletna opozicija, dok su Ligini koalicioni partneri, DS i SVM ostali na drugoj strani.

I ne bi bilo ničeg spornog u tome što je promenu izbornog sistema izglasao skupštinski saziv koji je na izborima 2012. godine izabran po drugom izbornom sistemu – dešava se to, naime – e da je usvojena odluka napisano valjano.

Podsećanja radi, polovina poslanika aktuelnog saziva izabrana je po većinskom, a druga polovina po proporcionalnom izbornom sistemu. Saziv je konstituisan 22. juna 2012. godine i trebalo bi da traje četiri godine, odnosno do maja-juna 2016. godine.

Dve godine pre toga, juna 2014, Skupština, međutim, odlučuje da se vojvođanski poslanici ubuduće biraju po čistom proporcionalnom sistemu, donoseći odluku kojom se, pored ostalog, derogiraju dotadašnje odluke ključne za održavanje izbora – odluka o izboru poslanika, odnosno odluka o izbornim jedinicama – po kojima su, prirodno, izabrani isti ti poslanici koji su glasali za novu odluku.

Tako napisana odluka hrabro je zašla u zonu nadprirodnog, s izgleda „utemeljenom“ vizijom o tome da u naredne dve godine nijednom poslaniku izabranom po većinskom sistemu – neće prestati mandat.

Problem je, dakle, u tome što je, mimo uobičajene prakse, u prelaznim i završnim odredbama PSO o izboru poslanika u Skupštini AP Vojvodine izostala napomena da će se „(n)ova odluka primenjivati od narednih izbora za Skupštinu AP Vojvodine“.

prelazne odredbe

Samo s takvom formulacijom, a bez izričitog derogiranja ranjih izbornih odluka, postojalo bi rešenje za slučaj da do narednih izbora dođe do prestanka mandata „većinskom“ poslaniku po bilo kom osnovu – jednom od sedam navedenih u članu 53. PSO o izboru poslanika u Skupštinu AP Vojvodine.

Među razlozima za prestanak mandata jesu ostavka i prelazak na funkciju koja je nespojiva s poslaničkom (čemu takođe mora da prethodi ostavka, ali dobro).

Da nešto razjasnimo: ostavke „većinskih“ poslanika u Skupštini Vojvodini nisu ništa neuobičajeno – s tim se ovaj saziv već suočavao, baš koliko i raniji sazivi, uostalom. Evo, zbog trojice većinskih poslanika koji su optirali za zadržavanje drugih funkcija (funkcije gradonačelnika, odnosno predsednika opštine), predsednik Skupštine Vojvodine bio je prinuđen da krajem 2012. raspiše dopunske izbore u tri izborne jedinice.

U prethodnom sazivu, recimo, mandat je bio prestao sedmorici poslanika – jednom zbog smrti, šestorici zbog ostavke/prelaska na druge funkcije. Dopunski izbori održani su, međutim, samo u jednoj izbornoj jedinici: raspisivanja izbora u preostalih šest smatralo se nesvrsishodnim, budući da je u narednih nekoliko meseci trebalo da budu održani izbori za novi saziv Skupštine.

Uglavnom, svim dosadašnjim slučajevima prestanka mandata većinskog poslanika jedna stvar je bila zajednička: postojao je pravni osnov za popunu skupštinskog saziva. Da li je i dolazilo do popunjavanja, to je drugo pitanje.

Za pak eventualno buduće slučajeve, rešenje, rekosmo, u važećem propisu – ne postoji. Skupštinska odluka o izboru poslanika iz 2014. je jednostavno otpisala mogućnost da bi do narednih izbora neko od „većinaca“ mogao da podnese ostavku. Ili da do tada Skupština bude prinuđena da iz drugog razloga konstatuje prestanak mandata.

A upravo jedan takav slučaj je u najavi.

Sećate li se poslanika Zorana Tanaskovića koji je iz DS prešao u Vulinov Pokret socijalista?

Taj advokat iz Plandišta otkrio je medijima nakon transfera u PS da je položio stručni notarski ispit i da čeka da bude raspisan konkurs za prijem novih javnih beležnika. Spekulisalo se da je upravo notarska služba bila Tanaskovićeva cena za napuštanje DS.

Tanaskovic Blic

 (preuzeto sa blic.rs)

Prema informacijama koje je Javnobeležnička komora dostavila ovom blogu, novi konkurs bi trebalo da bude raspisan tokom ovog meseca. Da li će se Tanasković prijaviti baš na taj konkurs, te da li uopšte planira da prelazi u notare, ostalo je nepoznato budući da je u više navrata izbegavao razgovor za ovaj blog.

Ipak, ukoliko odluči da se prijavi, na ovaj ili neki naredni konkurs, i bude postao javnih beležnik u opštini Plandište (koja sada nema javnog beležnika, baš zgodno), morao bi da se odrekne funkcije poslanika u Skupštini Vojvodine.

Naime, prema stavu Ministarstva pravde, koje je dostavljeno ovom blogu…

Zakonom o javnom beležništvu, konkretno Članom 56 definisana je zabrana političke aktivnosti beležnika odnosno, citiramo: Javni beležnik ne sme biti član organa političke stranke, niti finansirati političku stranku, koaliciju ili kandidata na izborima.

Ukoliko, dakle, Tanasković dobije licencu javnog beležnika, Skupština Vojvodine će se na drastičan način suočiti s nesavesnošću sopstvenih poslanika, pa je učtivo pretpostaviti da će morati da brže-bolje koriguju junsku odluku.

Ili, možda ne urade ništa.

Šta god da bude, ostaju ova pitanja: kako je došlo do previda prilikom pisanja i usvajanja odluke, te – da li je zaista u pitanju previd?

Stavljanje predloga odluke o izboru poslanika na dnevni red Skupšptine Vojvodine inicirala je Liga socijaldemokrata Vojvodine, a ukupno ju je podržalo 63 poslanika SNS, SPS, DSS, SRS i ondašnjeg NDS.

Samu odluku pisala je grupa autora, kaže za ovaj blog Branislav Bogaroški, ondašnji šef poslanika LSV a sada pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Bogaroški je, inače, pravnik po vokaciji.

– Napravili smo odluku kako smo mislili da treba da izgleda, navodi Bogaroški. Oni koji su je pisali verovatno nisu smatrali da je to na šta ukazujete krucijalni problem, a primedbe na ponuđeno rešenje u odluci nisu imali ni oni koji su odluku podržali – da jesu, sigurno bi amandmanski intervenisali.

Vladimir Galić, poslanik SNS i takođe pravnik po vokaciji, priznaje da je propust uočio tek nakon usvajanja odluke.

– U čitavoj odluci nama je jedino bilo važno to što se njome uvodi proporcionalni sistem, koji mojoj stranci daleko više odgovara od dosadašnjeg, kaže Galić za SkupVojvblog

Tokom rasprave na sednici Skupštine Vojvodine 6. juna nijedan od 19 govornika  – ovde, da se razumemo, nema prizivanja sećanja, o tome jasno svedoči snimak sednice koja je trajala ravno 154 minuta – nije ukazao na mogući problem koji stvara tekst predložene odluke. Dakako, tim pitanjem se nije bavio nijedan od šest predloženih amandana.

Jedan od govornika na sednici bio je i Stevica Nazarčić (DS), inače predsednik Odbora za propise i takođe pravnik. U razgovoru za ovaj blog i on priznaje da je faličnosti usvojene odluke postao svestan tek nedavno.

– Iskren da budem, kad sam dobio tekst predložene odluke, najpre sam hteo da vidim da li se predlaže čist proporcionalni sistem ili pak neka od njegovih varijacija, kakvu smo i sami predložili kroz naš jedini amandman, navodi Nazarčić. Nije nikakvo opravdanje, ali moram da kažem mi nije palo na pamet, a verovatni ni drugim poslanicima, da obraćamo opažnju za prelazne i završne odredbe, jer smo bili uvereni da je kod takvih odredbi skoro nemoguće napraviti propust.

Propust je, dakle, uočen, doduše naknadno, pa ipak, incijative za popravni i dalje nema.

– Ja ne mogu da vam kažem da li je u pitanju proput ili se možda prilikom pisanja odluke smatralo da to nije krucijalno pitanje, navodi Branislav Bogaroški. Generalno, svaka odluka može da se menja, ostaje samo da se vidi da li u ovom slučaju za tim postoji potreba. Ako u Skupštini postoji većina, ona ne samo da može da promeni postojeću odluku, već može i da vrati kombinovani sistem.

Ali, šta ako se pokaže da potrebe za izmenom odluke nema – ni zbog imperativa donošenja pravno valjanih odluka, niti zbog eventualne ostavke nekog poslanika ili više njih? Drugim rečima, da ostaje status quo?

Iako smatra bi odluku svakako trebalo dopuniti i izmeniti, Stevica Nazarčić kaže kako ne može da isključi mogućnost da do toga uopšte ne dođe, čak i ako neki poslanik podnese ostavku. Skupština bi u tom slučaju, kaže, nastavila da radi u „krnjem sastavu“.

Ne bi joj to bilo prvi put – Četvti saziv (2000-2004) je pune tri godine radilo u „krnjem sastavu“, pošto nisu bili raspisani dopunski izbori nakon što je Momčilo Grubač podneo ostavku.

Postoje, međutim, i sada kritike na to da Skupština povremeno radi u „krnjem sastavu“ –  to su situacije kada se poslaniku (izabranom po proporcionalnom sistemu) konstatuje ostavka na početku jedne sednice, a mandat novom poslaniku konstatuje u najboljem slučaju na narednoj sednici. Ta škola mišljenja čak postavlja pitanje legalnosti odluka donetih u okolnostima kada u Skupštini nije na broju svih 120 njenih poslanika. Takva praksa u Skupštni Vojvodine postoji inače odvajkada i do sada se s njom nije raskrstilo verovatno otuda što od toga niko nije pravio problem.

Ukoliko Skupština Vojvodine svojim nečinjenjem ostane u „krnjem sastavu“, postoji li osnov za osporavanje pred Ustavnim sudom svih odluka koje je Skupština donela u tavkom sastavu?

Pisao sam tim povodom docentkinji dr Ljubici Đorđević-Vidojković, profesorici Ustavnog prava na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu. Iz njenog odgovora proizilazi da „krnji sastav“ skupštine ni malo ne dovodi u pitanje legitimitet i legalnost donetih odluka.

Narodna skupština Republike Srbije može da radi i pravovaljano odlučuje ako je verifikovano 2/3 mandata poslanika, a isti princip važi i za Skupštinu Vojvodine, podseća dr Đorđević-Vidojković. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, lokalna skupština je konstituisana izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara, a skupština moze odlučivati ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja poslanika.

– Ergo, skupština na sva tri nivoa vlasti može donositi odluke i ako je neki poslanik/odbornik podneo ostavku ili je iz drugog razloga upražnjeno poslaničko/odborničko mesto, pod uslovom da su poštovani formalni uslovi za donošenje odluke (kvorum plus potrebna većina za donošenje odluke), ističe profesorica Ustavnog prava s novosadskog FEPPSa.

Kada sam suočio poslanika Galića, inače najglasnijeg protivnika “krnje skupštine”, s ovim stavovima, uzvratio mi je time da se on lično uverio u to da postoje stručnjaci za ustavno pravo u Beogradu koji zastupaju drugačije pravno gledište prema ovom pitanju.

Drugim rečima, nije da baš nema štofa za obraćanje Ustavnom sudu Srbije. No, on kaže da njegova stranka ne razmišlja o tome „jer bi to izazvalo zastoj u radu Skupštine“, ali bi postojeću praksu popune saziva, ističe, „svakako trebalo promentiti“.

Ako već neće neka stranka, možda će se opet naći neki savesni a na pitanja o Vojvodini osetljivi građanin? Niko u ovom trenutku nije spreman da se kladi u to da će USS glatko odbaciti takvu incijativu.

Skupština Vojvodine mora da promeni junsku odluku ali ne zbog bojazni od toga da bi neki većinski poslanik sutra ili za dva meseca mogao da podnese ostavku, niti zbog problema u koji bi upala usled eventualnog uznemirenja nekog građanina – ne, Skupština Vojvodine mora to da uradi zbog sebe i svog dostojanstva.

FACT CHECK: “U Petom sazivu većina je imala 62 poslanika i bez problema je funkcionisala.”

Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV i prvi čovek Petog saziva Skupštine Vojvodine (2004-2008) odgovorio je na prethodni post na ovom blogu, tačnije – na jednu od dilema o daljoj sudbini SVM u vladajućoj koaliciji.

U intervjuu današnjem Dnevniku, Kostreš je, komentarišući brojno stanje u sadašnjoj vladajućoj koaliciji u vojvođanskoj skupštini, izneo stav „da je moguće vladati sa 63 poslanika“. Kao dokaz izneo je iskustvo iz perioda kada je bio na čelu Skupštine Vojvodine.

Ja sam bio predsednik Skupštine Vojvodine kada je većina imala 62 poslanika i bez problema smo funkcionisali, donosili odluke i sprovodili zacrtane ciljeve.

Zamenik predsednika LSV ranije je, međutim, imao drugačiju računicu. U intervjuu Glasu javnosti, 19. avgusta 2006. godine, između ostalog rekao je i ovo:

U pokrajinskoj Skupštini je 120 poslanika, mi imamo 67, od prvog dana do danas.

Koliko je, zaista, poslanika činilo vladajuću koaliciju od 2004. do 2008? Pa, svakako više od 62.

LSV je u tom periodu bila članica vladajuće koalicije u Vojvodini koju su činile i DS, SVM i Pokret Snaga Srbije (Bogoljuba Karića).

Na izborima održanim 19. septembra i 3. oktobra 2004. godine DS je osvojila 34 mandata, SVM 11, a LSV i PSS po sedam.

Ipak, prilikom konstituisanja Petog saziva, 30. oktobra 2004, konstatovano je da poslanički klubu DS ima 39 poslanika – klubu su, naime, pristupila dvojica poslanika Reformista Vojvodine, te po jedan poslanik DSVM, grupe građana i koalicije Subotica-naš grad.

Vojvođanska koalicija se time nabildovala do brojke 64, a upravo je toliko poslanika i glasalo za izbor Bojana Kostreša na mesto predsednika Skupštine.

Poslaničkom klubu DS, samo što je saziv počeo da radi, pristupio je poslanik DSS Sava Svirčević, a kasnije i Milan Aleksić, takođe poslanik DSS.

karić

Bez njega nije bilo većine (foto: alo.rs)

No, za ovaj saziv vezuje se veoma interesantna činjenica – da je podrška ključnim odlukama redovno prevazilazila okvire brojnog stanja vladajuće većine.

Pa je tako…

…budžet za 2005. godinu podržalo 70 poslanika

…budžet za 2006. podržalo je 69 poslanika

…budžet za 2007. podržalo je 74 poslanika

…budžet za 2008. podržalo je 78 poslanika

Ili…

…da je za izbor Siniše Lazića na mesto pokrajinskog sekretara za privredu glasalo 68 poslanika

…a za izbor Zoltana Jegeša na mesto pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu – njih 69

Kao i ovo:

– da je 72 poslanika podržalo Zaključak kojim se od poslanika u Skupštini Srbije traži da ne prihvate predlog Vlade Srbije o davanju u koncesiju autoput Horgoš-Beograd

Snaga ovog saziva Skupštine nije, dakle, ležala u brojnosti poslanika vladajuće većine, već u, hm,  „konstruktivnom opozicionom delovanju “ poslaničkih grupa izvan redova većine. To se pre svega odnosilo na osmoro poslanika iz kluba SPS, te petoro poslanika iz kluba G17 plus (dvoje poslanika iz te stranke i troje poslanika iz grupa građana; kasnije se jedan od njih priključio DSS). Oni su to nazivali – glasanje po savesti.

Većina u Petom sazivu, dakle, nije brojala 62 poslanika. Ali i da jeste, s onakvim rezervoarom glasova čak je i sa najtananijom većinom i te kako bilo lako izgurati čitav mandat.

Što se tiče funkcionisanja vladajuće koalicije, problema nije da nije bilo. Dovoljno je podsetiti na to da Kostreš nije sazivao sednicu Skupštine – od 22. avgusta 2007. do 10. marta 2008!

Izbacivanje SVM: četiri razloga za i protiv

Nemojte od nas da tražite da tu odluku poštujemo jer smatramo da ona nije dobra. Ovaj moj stav će verovatno imati posledice.

(Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine)

U narednim danima razgovaraćemo o tome s koalicionim partnerima. U svakom slučaju, nismo ravnodušni prema odluci SVM.

(Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke i predsednik Pokrajinske vlade)

Hoće li odluka SVM da ne podrži rekonstrukciju Pokrajinske vlade zaista imati posledice po tu stranku? Pastor ih ne isključuje, no istovremeno i ne najavljuje potez koji bi ih predupredio – izlazak iz koalicije. Pajtić, s druge strane, na konkretno novinarsko pitanje o posledicama po SVM, odgovara vrlo nekonkretno.

Odluka SVM sve je juče izenadila, to se nije dalo sakriti. SVM, istina, ne samo da nije učestovao u pregovorima o rekonstrukciji, već se nisu ni ustručavali da iznesu blagi prezir prema tom procesu (Pastor: „Rekonstrukcija je šminkanje mrtvaca.“).

Koliko je stav SVM sve iznenadio i izazvao pometnju, najbolje svedoče dva momenta: to što je kandidat za potpredsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, Branislav Bogaroški bio prinuđen da na početku sednice povuče ranije datu ostavku na poslaničku funkciju; i to što je u ponedeljak ujutro poslanica PSS iz poslaničkog kluba SNS prešla među demokrate.

Emocije su u ponedeljak poprilično bile uskovitlane nakon što je Pastor pola sata pre početka sednice obznanio stav svoj stranke (nakon toga su se, navodno, pojedini poslanici DS interesovali o proceduralnoj mogućnosti da se na dnevni red sednice uvrsti – smena predsednika Skupštine.), i one jesu delom reflektirale u izjavama dvojice političara.

Obojica su, kao iskusni političari, odavno svesni toga da je jutro pametnije od večeri. Ovog jutra, na stolu bi se, podastrano za ozbiljnu analizu, mogli naći sledeći razlozi pro et contra za „kažanjavanje“ SVM.

Za: SVM nije podržao rekonstruisanu Vladu i program rada te Vlade 

Protiv: Nije, ali i glasanje o budžetu je u izvesnom smislu takođe glasanje o poverenju Vladi . Podsećanja radi, SVM 2009. nije podržao ni državni ni pokrajinski budžet za narednu godinu i – ostali su u vladajaćim koalicijama na oba nivoa. Istina, u znak „odmazde“ prerpeli su udar na lokalnom niovu (Subotica, Senta). DS je tada raspolagao komotnom većinom i bez SVM, pa ih opet nisu ekskomunicirali iz koalicije.

Za: SVM je stao na stranu opozicije

Protiv: Pa i odluka o novim izbornim pravilima, iz juna ove godine, doneta je glasovima LSV i kompletne opozicije, uz protivljenje SVM i DS, dakle. Ok, neko će reći da izborna odluka i rekonstrukcija ne mogu da se porede, ali neke sličnosti se prosto nameću: LSV je glasao zajedno s opozicijom, a SVM juče kao što bi sama opozicija poželela. Ono što važi za jednog, moralo bi da važi i za ostale.

pastor-i-pajtic_660x330Re/dekonstrukcija odnosa? (foto: rtv.rs)

Za: SVM je prevario koalicione partnere

Protiv: U „danu posle“ svakako je izvodljivo da se Pastoru „učitavaju“ razni stavovi u izjavama, ali je fakat da on nijednog trenutka nije eksplicitno nagovestio uskraćivanje podrške. On, rekosmo, nije bio pristalica rekonstrukcije, ali je imao stav – radite šta hoćete, ali nas (resor, JP i nameštenja) ne dirajte. Takav stav je, na kraju krajeva, par dana uoči sednice ponovio i šef poslanika SVM Šandor Egereši.

E sad, rekonstrukcija zaista nije dotakla resor jedinog člana SVM u Pokrajinskoj vladi, i ako bi se samo to gledalo – moglo bi se govoriti o prevari. Ovo, međutim, stoji samo pod uslovom da rekonstrukcija Vlade, a javnost o drugačijem još nije obaveštena, nije bila planirana i „po dubini“, odnosno da je njen kranji domet Pajtićev kabinet, a ne i neka druga nameštenja koja su u nadležnosti Vlade i Skupštine. Pada mi na pamet – javno preduzeće…

Što se tiče motiva za „verolomstvom“, mnogi ga vide u koalicionom savezu SVM i SNS. Premijer Vučić je dan pre sednice boravio u Subotici a domaćin mu je bio upravo Pastor. Premijer nije samo bio prisutan na događaju od značaja za SVM i vojvođanke Mađare, već je i Vlada Srbije 30. oktobra donela odluku koja ispravlja nepravdu staru 69 godina prema ovdašnjim Mađarima..

Opet, sam Pajtić je za skupštinskom govornicom rekao da se niko ne protivi koalicionoj saradnji SVM i SNS na republičkom nivou. Moguće je, ima i toga, da je sveopšte iznenađenje među poslanicima potezom SVM rezultat naivnog verovanja da je pitanje Vojvodine izuzeto iz odnosa SVM i SNS, odnosno da SVM nije dužan da SNS „vraća usluge“ za dosadašnje ustupke, nameštenje i pozicije u budžetu. Ali, ako je to tačno, to bi značilo da se u jučerašnju akciju, uprkos svemu, krenulo bez plana B, pod kodnim nazivom „Šta ako SVM uskrati podršku“.  To bi, takođe, značilo da DS nije ništa naučio od 2001. i neslavnog pokušaja smene Nenada Čanka s mesta predsednika Skupštine.

Ovo bi sve bilo daleko razumljivije kad ne bi postojalo raspostranjeno uverenje o tome da je inicijatorima rekonstrukcije zaista stalo do ostanka na vlasti. Jer, ako je to ulog, onda se ništa ne prepušta slučaju.

Za: Vladajuća većina je izglasala rekonstrukciju i bez SVM, dakle, nisu neophodni

Protiv: Većina od 62 ili, u najboljem slučaju, 63 poslanika? Pa, zbog nepovoljne matematike u ponedeljak se nisu samo povlačile ostavke, već je jedan poslanik bio prisutan na sednici i pored smrtnog slučaja u porodici, a dvojica su došla iako su bolesni. Iznenadno pojavljivanje poslanice PSS u taboru DS i, tvrde poslanici, kvisko glas radikala Tintora…pa, mislim da to dovoljno ilustruje situaciju.

Tehnički, ako ova koalicija planira da ostane na vlasti do 2016, 61 glas im je neophodan još nekoliko puta – prilikom glasanja za budžet za 2015 i 2016, i eventualno rebalansa budžeta. I taj broj će imati samo pod usovom da na glasanju budu prisutni svi poslanici koalicije, uprkos lošem zdravstvenom stanju, recimo.

Inače, apsolutna većina je potrebna i u slučaju razrešenje i izbora novog predsednika, odnosno razrešenja i izbora potpredsednika Skupštine.

Politički, budu li se odluke nadalje donosile s manje glasova od apsolutne većine, opoziciji se daruje arsenal za napade na koaliciju koja „odavno nema poverenje među građanima, a sad ni među većinom poslanika“. Eventualno uvećavanje koalicije kroz paktiranje s poslanicima ili strankama izvan vladajuće koalicije, te bi napade dodatno osnažilo, ali bi i pozivanje na legitimitet s izbora 2012. učinio do kraja neubedljivim.

Pajtić predložio nove članove svoje vlade: odlazak profesora Petrovića

Priča o rekonstrukciji Pokrajinske vlade dobiće, nakon nekoliko meseci, svoj epilog u ponedeljak, 3. novembra. Za taj dan je, naime, sazvana sednica Skupštine Vojvodine s jednom tačkom dnevnog reda: Razrešenje i izbor potpredsednika i članova Pokrajinske vlade.

Najdramatičnija promena u kabinetu, koji je formiran 11. jula 2012. godine, bez sumnje je odlazak Dragoslava Petrovića. Jedan od najbliskijih Pajtićevih saradnika, u ponedeljak bi trebalo da bude razrešen sa funkcija potpedsednika Vlade i pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Ovu potonju obavljao je punih 10 godina, još od formiranja prve Pajtićeve vlade 30. oktobra 2004. Njegova smena tumači se kao posledica pritiska LSV, koja je Petrovića još ranije označila kao “kamen spoticanja” u odnosima te stranke sa DS-om, ali ništa manje i nezadovoljstva popularnim Profesorom unutar same Demokratske stranke..

Njegovo potpredsedničko mesto pripašće Miroslavu Vasinu, aktuelnom pokrajinskom sekretaru za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (ujedno i šef vojvođanskog odbora DS), dok će resor nauke i tehološkog razvoja voditi Vladimir Pavlov, nekadašnji lider “Otpora” a na martovskim izborima kandidat na listi Tadićeve NDS (sada SDS). Veoma je zanimljivo to što je SDS pre dva dana saopštio da nema nameru da ulazi u Pokrajinsku vladu, pa otuda ovo kadrovsko rešenje otvara pitanje lojalnosti vojvođanskog dela SDS prema stranačkoj centrali.

(EDIT: Nakon objavljivanja spiska članova buduće rekonstruisane Pokrajinske vlade, SDS je tokom dana saopštio da je Vladimir Pavlov isključen iz članstva stranke. On će, po svojoj prilici, u Banovinu ući kao nestranačka ličnost.)

Na mesto pak sekretara za poljoprivredu, koje je upražnjeno od jula nakon smene Gorana Ješića (taj resor je do sada u vd statusu vodio Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu), sešće šef poslanika LSV u Skupštini Vojvodine i potpredsednik te stranke Branislav Bogaroški. Bogaroški je predložen i za potpredsednika Vlade, dok će se te funkcije morati odreći takođe kadar LSV Slaviša Grujić, koji, međutim, ostaje na mestu sekretara za kulturu i javno informisanje.

Umesto Nataše Pavićević Bajić, koja je danas podnela ostavku (zbog prelaska na novu funkciju, kako piše u tekstu ostavke), novi sekretar za energetiku i mineralne sirovine biće Nenad Stanković, aktuelni zamenik direktora “Elektrovojvodina – Elektrodistribucija Ruma”. Prema našim saznanjima, Stanković na čelo tog resora dolazi kao nestranačka ličnost i to na zajednički predlog DS i LSV.

Savez vojvođanskih Mađara nije učestovao u višemesečnim pregovorima o rekonstrukciji Vlade, ali, kako nije diran jedini resor ove stranke, Pajtić bi u ponedeljak trebalo da očekuje podršku svih poslanika vladajuće koalicije plus, verovatno, i pojedinih – ako ne i svih – poslanika SDS, što je kao mogućnost naveo šef poslanika te stranke u Skupštni Vojvodine, Miloš Gagić.

Pokrajinska vlada broji 12 članova, a u stranačkom smislu u ovom trenutku čine je predstavnici DS, SVM i LSV. Uz premijera Pajtića, DS je do sada “držao” resore nauke i tehnološkog razvoja (Petrović, ujedno i potpredsednik Vlade); finansija (Radoman); privrede (Vasin); međuregionalne saradnje i lokalne samouprave (Bugarski); zdravstva (Kopitović), poljoprivrede (do jula Ješić); urbanizma i zaštite životne (Puzović), te energetike i mineralnih sirovina (Pavićević Bajić).

Prva BP vlada

Izbor Pokrajinske vlade, 11. jula 2012. (foto: vojvodina.gov.rs)

Predstavnik SVM Mihalj Njilaš je na čelu Sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice i istovremeno je potpredsednik Vlade.

Ligaši imaju sekretara za kulturu i javno informisanje (Grujić), koji je ujedno i potpredsednik Vlade, i sekretarku za sport i omladinu (Marinika Tepić).

Prema predlogu koji je Skupštini Vojvodine danas uputio Bojan Pajtić, njegov kabinet bi nakon ponedeljka trebalo da izgleda ovako:

Bojan Pajtić, predsednik Vlade

Miroslav Vasin, potpredsednik Vlade i sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova

Mihalj Njilaš, potpredsednik Vlade i sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice

Branislav Bogaroški, potpredsednik Vlade i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Slaviša Grujić, sekretar za kulturu i javno informisanje

Vladimir Pavlov, sekretar za nauku i tehnološki razvoj

Marinika Tepić, sekretarka za omladinu i sport

Slobodan Puzović, sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Branislav Bugarski, sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Zoran Radoman, sekretar za finansije

Nenad Stanković, sekretar za energetiku i mineralne sirovine

Vesna Kopitović, sekretarka za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju

Pajtićeva decenija

Pre deset godina, lider DSS Vojislav Koštunica izabran je prvi put za predsednika Vlade Srbije. Iste godine, predsednik DS Boris Tadić prvi put je izabran za predsednika Srbije.

Te, 2004. godine Bojan Pajtić je prvi put izabran za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine.

Deset godina kasnije, Koštunica više nije čak ni član DSS; Tadić je pak lider Socijaldemokratske stranke, naslednice Nove demokratske stranke koju je formirao nakon napuštanja DS početkom ove godine.

Deset godina kasnije, Pajtić krcka treću godinu svog  trećeg uzastopnog mandata kao predsednik, odskora tako krštene, Pokrajinske vlade. Od 31. maja ove godine je i predsednik DS.

Među Pajtićevim prethodnicima na toj funkciji, najduže su se, po puna dva četvorogodišnja mandata, zadržali legendarni Nikola Kmezić te Geza Tikvicki.

predsednici PIV

(NOTE: Na ovom spisku, iako je preuzet sa sajta Uprave za zajedničke poslove pokrajinskih organa uprave, nedostaje Damjan Radenković, koji je funkciju predsednika PIV-a obavljao nakon ubistva Boška Peroševića – od juna do oktobra 2000.)

Nikola Pašić je delom u Srbiji a delom u Prvoj Jugoslaviji na premijerskoj funkciji proveo s prekidima nekih 17 godina – u cugu najduže  u mandatu od 30. avgusta 1912. do 7. decembra 1918.

Uz druge funkcije u poratnoj Jugoslaviji Jospi Broz Tito je jedno vreme obavljao funkciju i predsednika Saveznog izvršnog veća, i na tom mestu je ostao skoro 18 godina – od 29. novembra 1945. do 29. juna 1963.

Prvi put je Bojan Pajtić za predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine izabran na drugoj sednici Petog saziva Skupštine Vojvodine, 30.oktobra 2004.

Tada je za njegov izbor glasalo 66 poslanika, dok je devet bilo uzdržano.

Na tu funkciju izabran je iz redova pokrajinskih poslanika. I na narednim izborima kandidovao se za poslanika, ali se redovno odricao mandata uoči konstituisanja novog saziva vojvođanske skupštine. Imao je, očito, druge planove.

Drugi put je za predsednika PIV-a izabran nakon nakon majskih izbora 2008, na trećoj sednici Šestog saziva Skupštine, 16. jula 2008. – sa 88 glasova „za“ i 24 „protiv“.  Nakon usvajanja Statuta AP Vojvodine 2009. Izvršno veće je preimenovano u Vladu AP Vojvodine, a time je Pajtić prvi put postao predsednik Vlade.

U kabinetu predsednika Vlade, na prvom spratu Banovine, ostao je i posle majskih izbora 2012. godine: na trećoj sednici Sedmog saziva Skupštine Vojvodine, 11. jula 2012,  u njegov treći mandat uveli su ga glasovi 79 poslanika, dok se 21 tome usprotivio.

Nakon izmena Statuta Vojvodine iz maja ove godine, Pajtić se nalazi na čelu Pokrajinske vlade.

Uprkos političkim pritiscima na vladajuću većinu u Skupštini Vojvodine, koji traju bezmalo već dve i po godine, Pajtić je i dalje uveren da će uspeti da do kraja izgura i svoj treći mandat – po njegovim rečima, i poslednji. Naime, u nedavnom intervjuu Tanjugu najavio da 2016. neće juriti četvrti mandat u Banovini.

U političkoj karijeri dugoj 18 godina, Bojan Pajtić je prevalio put od portparola Gradskog odbora DS u Novom Sadu do predsednika DS. Pre DS jedno vreme je bio član Narodne stranke Milana Paroškog.

Za potpredsednika Izvršnog odbora Novog Sada izabran je 2000, u Skupštinu Srbije biran je dva puta – na izborima 2000. i 2003. godine. Tokom prvog mandata u nacionalnom parlamentu obavljao je funkciju predsednika Zakonodavnog odbora a jedno vreme je vodio i poslanički klub DOS-a.

Pajtić 10

(foto: blic.rs)