FACT CHECK: Može li se do izbora bez većine?

Jesu li prevremeni izbori u Vojvodini neminovni? Jesu, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor „Blicu“, ukoliko u vojvođanskoj skupštini ni DS ni SNS ne budu obezbedili većinu.

U slučaju da nijedna opcija – rekonstrukcija koju su pre tri meseca inicirali LSV, NDS i DS, u čijim razgovorima SVM, ili koncentraciona vlada ne budu obezbedili većinu, prema oceni Pastora, nastaće kriza parlamenta koju će po zakonskoj obavezi morati da reši – raspisivanjem prevremenih izbora – veli Pastor, i dodaje da je uveren da do njih neće doći.

(Ovo sasvim sigurno nije precizno interpretirana izjava Ištvana Pastora budući da mu kao pravniku, a u praksi veoma minucioznom u izražavanju, nije svojstveno da pozeže za nepostojećim zakonskim obavezama.)

Sličnu izjavu Pastor je dao i „Dnevniku“.

Sednice Skupštine Vojvodine neće biti pre nego što bude poznato da li će neko formirati većinu, i ko, a ukoliko se strane ne dogovore o tome, biće raspisani prevremeni izbori.

Da rezimiramo: ako se u narednim nedeljama ispostavi da nijedan stranački blok koji pretenduje na vođenje Pokrajine nije uspeo da obezbedi većinu, slede izbori.

Zvuči paradoksalno, ali, strogo uzev, postojanje većine u Skupštini Vojvodine je conditio sine qua non za raspisivanje prevremih pokrajinskih izbora. Da bi Ištvan Pastor uopšte raspisao izbore, za šta mu Statut daje ovlašćenje, Skupština mora glasanjem da za to obezbedi uslove. Većinom glasova, nego kako.

Tako, naime, propisuje novi Statut AP Vojvodine, usvojen 22. maja ove godine. Po pak prethodnom Statutu, koji je važio od 2009, bilo je dovoljno da, nakon što se konstatuje da ne postoji većina u Skupštini, Vlada Vojvodine (današnja Pokrajinska vlada, uočavate razliku?) pošalje predsedniku Skupštine Vojvodine obrazloženi predlog za raspuštanje Skupštine. On potom, tako je pisalo u članu 43. starog Statuta, raspisuje izbore.

Po novom Stautu, međutim, možete do mile volje da konstatujete kako nemate većinu, ali do prevremenih izbora ipak može da dođe samo ako – postoji većina. Koja će glasanjem potvrditi nepostojanje većine. I onda sledi raspisivanje izbora.

Većina, tanana (preuzeto sa tanjug.rs)

 

Hm, komplikovano, zar ne?

Ajmo redom.

Statut AP Vojvodine, usvojen 22. maja ove godine, u svom 36. članu među ovlašćenjima predsednika Skupštine navodi i raspisivanje izbora.

Prema članu 33. redovno izbore za poslanike u Skupštni AP Vojvodine njen predsednik raspisuje „90 dana pre isteka mandata Skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana“.

Dakako, Statut predviđa i mogućnost raspisivanja prevremenih izbora, ali samo u TRI slučaja.

Jedan od njih je i samoraspuštanje, novina u najvišim vojvođanskim aktima. Član 40. novog Statuta, naime, predviđa da „Skupštini može prevermeno prestati mandat na predlog jedne trećine poslanika“. Ukoliko taj predlog podrži VEĆINA poslanika, navodi se dalje u tom članu, „predsednik Skupštine raspisuje izbore za poslanike“.

Još jedna mogućnost za prevremeno raspisivanje izbora takođe je opisana u članu 40, a ona se aktivira ukoliko se „u roku od 90 dana od dana konstituisanja Skupštine ne izabere Pokrajinska vlada“.

Poslednja, treća mogućnost takođe je skopčana s Pokrajinskom vladom, tačnije – s neizborom njenog predsednika.

Ukoliko Skupština razreši predsednika Pokrajinske vlade , kaže član 50. Statuta AP Vojvodine, predsednik Skupštine je dužan da pokrene postupak za izbor nove Pokrajinske vlade (pošto razrešenjem predsednika pada i čitava Vlada – op.a.).

Međutim, ako Skupština, navodi se u istom članu Statuta, u narednih 60 dana ne izabere novu Pokrajinsku vladu od razrešenje predsednika Vlade, „Skupštini prestaje mandat i raspisuju se izbori“. Za izbor novog predsednika Vlade potrebno je da glasa VEĆINA poslanika.

Isto važi i u slučaju kada predsednik Vlade podnese ostavku (član 51.)

Dakle, za raspisivanje prevremenih izbora (u ovom trenutku) potrebno je da budu aktivirane ili opcija 1 ili opcija 3.

Za stavljanje u proceduru opcije 1 potrebno je da svoje potpise priloži 41 poslanik; ako je opoziciji, ili barem njenom delu, stalo do izbora, neće imati problem da namakne toliko potpisa. Druga je stvar pak da li bi uspeli da obezbede najamanje 61 glas. Uz druge razloge, samoraspuštanje donosi raskid sa zavidnim poslaničkim privilegijama; mnogima možda i zauvek…

Oko broja 61 vrti se i drugi putevi do izbora. Toliko je, ergo, poslanika potrebno da bi Bojan Pajtić bio smenjen, ali i da bi bio imenovan njegov naslednik. Za prvi deo bi se možda i našlo dovoljno glasova, za ovo drugo – pa sad, barem malo teže.

Postoji, naravno, i opcija da Pajtić podnese ostavku i da se posveti samo stranci, ali da se iz nekog razloga ne pronađe 61 poslanik koji bi bio spreman da podrži njegovog naslednika.

Drugi direktni mehanizmi za raspisivanje izbora u Vojvodini – ne postoje. Raspuštanje skupštine zbog neusvajanja budžeta ili zbog neodržavanja sednica, pa zatim uvođenje privremenih mera i raspisivanje novih izbora – zaboravite, to važi samo za lokalne samouprave.

Ukoliko, dakle, u Skupštini Vojvodine nijedan blok ne obezbedi većinu, slede izbori. Voljom većine, isključivo.

Ilija Ćosić preuzima novosadske demokrate

Pokrajinski poslanik Demokratske stranke prof. dr Ilija Ćosić biće jedini kandidat za predsednika novosadskog odbora te stranke na unutrastranačkim neposredim izborima 8. juna, potvrdili su izvori iz GODS.  Iza ovog, po svemu sudeći, kompromisnog rešenja, u čijem pronalaženju su učestvovali i visoki funkcioneri DS, ne s apsolutnim oduševeljenjem u četvrtak uveče stao je Gradski odbora, čime je ozvaničena Ćosićeva kandidatura.

(EDIT:  Na izborima za predsednika GO DS ipak će biti više kandidata. Naime, pored Ćosića  kandidature su podneli i Dejan Kovač, član Izvršnog odbora GODS, i Miroslav Salonski. I Kovač i Salonski svoje kandidature su podneli poslednjeg dana kandidacionog roka, 28. maja.)

Kandidatura nekadašnjeg dekana Fakulteta tehničkih nauka, a Ćosić je najvećim fakultetom u okviru Univerziteta u Novom Sadu upravljao čak 14 godina – sve do prošlogodišnjih pokrajinskih izbora, došla je prilično neočekivano. Tim pre jer su novosadski mediji ranije objavili da je za prvog čoveka novosadskih demokrata viđen dr Života Lazarević, takođe aktuelni pokrajinski poslanik, dok se poslednjih dana spekulisalo o još jednom kandidatu iz klupa Skupštine Vojvodine – Milošu Gagiću, nekadašnjem “otporašu”.

Iako se donedavno, kako je izvestio Radio 021, žestoko opirao odlasku s mesta predsednika GO, Igor Pavličić, bivši gradonačelnik Novog Sada, sada čak nije ni pokazao nameru da se ponovo kandiduje. Razumna odluka, s obzirom da je u septembru smenjen s mesta gradonačelnika, a njegova stranka postala opoziciona. No, i bez toga svakom stranačkom ogranku bi bila potrebna sveža krv nakon sedam godina šefovanja jedne osobe (Pavličič je, kao novajlija u politici, prvi put izabran 2006, a reizabran 2008. i 2010.).

Makar po godinama s Čosićem (64) je to “unošenje sveže krvi” prilično upitno. No, vrlo je verovatno da je DS-u u ovom trenutku više stalo da se krv dodatno ne uzburka i da se rane iz poraza zaleče a ne da se dosoljavaju. Iako nije skroz u demokratskom duhu, opcija sa samo jednim, i to kompromisnim kandidatom u ovom trenutku je ocenjena kao daleko bolja od dva (ili više) kandidata, jer bi to neminovno, iskustvo, naime, tako pokazuje, dovelo do “klanizacije” članstva i poslovičnog bavljenja sobom, umesto političkim rivalima.

Ćosić nije bez političkog iskustva, a mnogi mu odaju priznanje na umešnosti u vođenju složenog sistema kakav je odista FTN. Kakav autoritet ima u svom matičnom odboru, videće se po odzivu članstva, njih oko 2500, na izborima za nešto više od dve nedelje. A da li će ponovo biti umešan u rukovođenju ništa manje složenog sistema, videće se već na sledećim lokalnim izborima.